Русский
Prezentacija kulturnih dostignuća Azerbejdžana
u Srbiji.

This text will be replaced by the flash music player.
Uzeir Hadžibekov (18.09.1885 - 23.11.1948)
Izvanredni kompozitor, muzikolog, publicista i profesor. Osnivač Azerbejdžanske profesionalne muzičke škole i nacionalne opere.
Narodni umetnik SSSR-a (1938), rektor Azerbejdžanske Državnog Konzervatorijuma (1928-1928, 1939-1948). Autor je sedam opera, uključujući opere „ Lejli i Medžnun“(1908) i „Kjoroglu“ (1937), tri muzičke komedije, mnogih kantata, uvertirae, pesama... Konponovao je Himnu Republike Azerbejdžan (1918), autor je istraživačkog rada „Osnovi azerbejdžanske narodne muzike“ (1945).
Opera U. Hadžibekova „Lejli i Medžnun“ je prva opera ne samo u Azerbejdžanu, već i u celom muslimanskom svetu.

Fikret Amirov (22.11.1922 – 20.02.1984)
Bio je poznati kompozitor i Narodni umetnik SSSR (1965). Diplomirao je na Azerbejdzanskom državnom konzervatorijumu 1948. godine (u klasi B. Zeydman). Komponovao je više muzičkih dela baziranih na azerbejdzanskoj narodnoj muzičkoj tradiciji ("Shur", "Kurd ovhsry" -1948, "Gulustan-Bayaty-Shiraz"-1971), operu "Sevil" (1953), balet "Hiljadu i jedna noć" (1973) i simfonije "Nizami" za gudački orkestar (1948). "Azerbejdžanski kapričo" (1961), "Sinfonijske igre" (1963)...


Kara Karajev (05.02.1918 - 05.13.1982)
Kompozitor, profesor, naučnik i publicista. Narodni umetnik Azerbejdžana (1959), akademik Akademije nauki i umetnosti Azerbejdžana (1959).
Diplomirao je na Državnom konzervatorijumu Azerbejdžana (1938) i na Moskovskom konzervatorijumu (klasa D. Šostakoviča, 1946).
Kara Karajev je autor baleta „Sedam lepotica“ (1952), “Putem grmljavine“ (1958) ,tri simfonije, simfonijske gravire „Don Kihot“ (1960), simfonijske poeme „Lejli i Medžnun“, simfonijske svite „Vijetnam“, 24 prelidijuma za klavir, Sonate za violinu i klavir i dr.
 

© 2010. Azerbejdžanski kulturni centar